Hvala svima. Zeni, meni, bogu, sudbini, sreci.... Osecam se pocastvovano. Da. Hvala zaista.
Osecaj srece. Ponekad pomislim da preterujem. Mislim, pogled je dovoljan i ja sam srecan. Smesak njegov me vraca iz svih misli i smorova. Preterujem u direktnom osecaju srece. I nekog nevidjenog zastitnistva. Granici se sa posesivnoscu. Mislim, sputava me u inace limitiranoj mogucnosti komuniciranja sa njim.
On je tako divan. Mislim kako opisati taj osecaj. Sta reci?
Ovako nedefinisano opisano, zvuci kao da se kurcim. Kao da je to nesto kao "wow strava". Ali mislim da je sve opisano u sferi normlanog. Jedan mlad otac srecan svojim detetom. Ne osecam nadmocnijim nad ljudima koji nisu to osetili. Nemislim da je to razlog mog zivota. Ali je posebno, i izazvalo je uzasno puno srece.
Sve se promenilo. Cak mi i frustracije i onaj 'moj' tuzan osecaj nestaju njime.
A sve je ostalo isto. Ja sam i dalje ja. Moj zivot je bogatiji, ali se i osecam jos sebicnijim. Koliko meni on prija. Sve o njegmu na razlicite nacine mi donose bogatstvo, duhovno. Njegov plac, tuga, urlanje.... da ne pricam smeh, radost, zadovoljstvo. Ah njegovo zadovoljstvo. Ali sve je isto. Ali sve je isto. Mislim, ja sam ja i to je to.
Bice tesko davati mu direkcije i slobodu u isto vreme. Razumevajne. Disciplinu. Snagu. Ljuuuuuuubav. Ali je mnogo lepo.
Slusam MSDynamite. Jel sam jadan? Sigurno. Fucking, ali je strava. A GZA, ah smeker stari.
Pre neki dan mi je brati bio tu, drzao ga je i on se smejao. Umirao od smeha. Glasnog smeha. Kao pravi covek. Ali onaj srecan i super, a ne nadrkani starac. Drzao ga je ispred mene, ja sam sedeo i nesto se blesavio. On je umirao od smeha. Taj intimni momenat i tako drazesan je zabelezen na snimku. Mrzim snimke, oni su tako intrusive. Ali smesno je sto u pozadini, na kompu, peva najgori crnacki rap - GZA. Nekako se neslaze sa najsuptilnijim bicencem na svetu.
Nadam se da su ovo pocetci jedne bliske i obostrano korisne veze oca i sina iz koje ce sin izvuci barem kolko ja. Ne mogu da verujem.
