ISHRANA 1 - petak 26. oktobar 2007.
Radim danas. Lezim na podu. Trebalo mi je 5 minuta da to uradim. Bol u ledjima je sto bi rekli ameri N E I Z D Z I V. Raspad sam.
Izvinjavam se dvoje ljudi koji citaju ovaj blog sa bilo kakvom zaiteresovanoscu za moja mozda neka misljenja ili zapazanja, mislim da cu vam ga ogaditi prilicno brzo.
Nego, onaj bol cu da pokusam da iskoristim u motivacione svrhe. Ne mogu sada da ustanem i da se izmerim, ali verujte mi na rec kada kazem da imam oko 104kg. Za mene ipak previse. Imam oko 186,7. I doista krupan sam. Ali ne za 104 kga. Idealno bi bilo izmedju 85 - 90. Odrzavanje kilaze izmedju 91-95 je vrlo poizitvno.
Dakle ovolika kilaza je losa zbog 1. ledja - i poslednjih mesec dana mi je ovo drugi raspad ledja, bez razloga. Nicim ekstremnim ili ocitim izazvan, 2. raznih zglobova na mom telu. Desni zglob na nozi me uvek boli kada ustanem. Kuk me bolucka u poslednje vreme. Da onaj kuk koji sam operisao. Desno koleno me ponekad probada kada igram stenis 3. meni uzasno vazno - izgledam ruzno - debelo. Mislim sa razlogom - debeo sam. Imam stomacinu, debele noge, da hm i sise... Shit is fucked. (i da sve je -)
Potom dobro bi bilo imati kilazu oko 90 kg zato sto bi popravio sve gore navedene stavke, ali najvaznije imati 90kg bi impliciralo kvalitetniji zivot sto je najvaznije. 1. Bolje bi se osecao sobom zato sto lepse izgledam 2. Jeo bih zdravije i manje 3. BAVIO BIH SE SPORTSKIM AKTIVNOSTIMA i imao onu ispunjenost i pozitivan pogleda na svet koji pruzaju takve aktivnosti.... 4. ne bih imao sise.
--------------------------------------------------------------------------
Put je tu, volja je tu sve se poklopilo. Ono sto je problem je disciplina da se to sprovede ne nardnih 3 dana, 5 meseci ili godinu dana. Nego do ostatka mog zivota. Uvek. Nadam se da ce mi ovo blamiranje na blogu pomoci oko toga.
--------------------------------------------------------------------------
Dakle resolution:
- nema presije i nemogucih zadataka. we are in this for a long run
- pocinjem da pazim sta jedem. plan za sledecu nedelju
(i) dorucak = jecmene pahuljice u normalnom mleku
(ii) narednih nedelju dana bez slatkisa = nema cokolada, kolaca, slatkih namernica iz pekare
(iii) sta vise, nema pekare! tog zla
(iv) sendvice mogu da jedem popodne pred rucak
(v) rucak, nesto skuvano/zaledjeno/kafana/pljeja...
(vi) sta cu sa vecerom? trudicu se da je izbegnem, ali whatever.
prakticno samo izbacujem pekaru i slatkise. "Samo".
- za sport ce biti jako tesko narednih nedelju dana zbog ledja.
dugorocan plan:
* javljanje svakog petka. Da zabelezim kako je prosao plan i vidim sta planiram sledece nedelje.
* nadam se da cu razviti neke zdrave i ukusne ideje za ishranu
* pronaci dobre nacine za rekreaciju, narocito sto zima dolazi. Bilo sta? Nesto gay? Whatever, ali moram da se rekreiram!!! Cak i bazen. Ali radije bih neki organizovanit sport. Ne bas aerobik, ali tako nesto. I stoni tenis nije dovoljan. Organizacjia bicikla za sledecu sezonu. Neki ozbiljiji sport...
* napraviti slike svog stomaka i postovati ih. Zelim before i now.
* merenje na svakih mesec dana. Obavezno, da se zna gde sam.
Izmerio sam se. Tezina - 103 kg.
Izvinjavam se dvoje ljudi koji citaju ovaj blog sa bilo kakvom zaiteresovanoscu za moja mozda neka misljenja ili zapazanja, mislim da cu vam ga ogaditi prilicno brzo.
Nego, onaj bol cu da pokusam da iskoristim u motivacione svrhe. Ne mogu sada da ustanem i da se izmerim, ali verujte mi na rec kada kazem da imam oko 104kg. Za mene ipak previse. Imam oko 186,7. I doista krupan sam. Ali ne za 104 kga. Idealno bi bilo izmedju 85 - 90. Odrzavanje kilaze izmedju 91-95 je vrlo poizitvno.
Dakle ovolika kilaza je losa zbog 1. ledja - i poslednjih mesec dana mi je ovo drugi raspad ledja, bez razloga. Nicim ekstremnim ili ocitim izazvan, 2. raznih zglobova na mom telu. Desni zglob na nozi me uvek boli kada ustanem. Kuk me bolucka u poslednje vreme. Da onaj kuk koji sam operisao. Desno koleno me ponekad probada kada igram stenis 3. meni uzasno vazno - izgledam ruzno - debelo. Mislim sa razlogom - debeo sam. Imam stomacinu, debele noge, da hm i sise... Shit is fucked. (i da sve je -)
Potom dobro bi bilo imati kilazu oko 90 kg zato sto bi popravio sve gore navedene stavke, ali najvaznije imati 90kg bi impliciralo kvalitetniji zivot sto je najvaznije. 1. Bolje bi se osecao sobom zato sto lepse izgledam 2. Jeo bih zdravije i manje 3. BAVIO BIH SE SPORTSKIM AKTIVNOSTIMA i imao onu ispunjenost i pozitivan pogleda na svet koji pruzaju takve aktivnosti.... 4. ne bih imao sise.
--------------------------------------------------------------------------
Put je tu, volja je tu sve se poklopilo. Ono sto je problem je disciplina da se to sprovede ne nardnih 3 dana, 5 meseci ili godinu dana. Nego do ostatka mog zivota. Uvek. Nadam se da ce mi ovo blamiranje na blogu pomoci oko toga.
--------------------------------------------------------------------------
Dakle resolution:
- nema presije i nemogucih zadataka. we are in this for a long run
- pocinjem da pazim sta jedem. plan za sledecu nedelju
(i) dorucak = jecmene pahuljice u normalnom mleku
(ii) narednih nedelju dana bez slatkisa = nema cokolada, kolaca, slatkih namernica iz pekare
(iii) sta vise, nema pekare! tog zla
(iv) sendvice mogu da jedem popodne pred rucak
(v) rucak, nesto skuvano/zaledjeno/kafana/pljeja...
(vi) sta cu sa vecerom? trudicu se da je izbegnem, ali whatever.
prakticno samo izbacujem pekaru i slatkise. "Samo".
- za sport ce biti jako tesko narednih nedelju dana zbog ledja.
dugorocan plan:
* javljanje svakog petka. Da zabelezim kako je prosao plan i vidim sta planiram sledece nedelje.
* nadam se da cu razviti neke zdrave i ukusne ideje za ishranu
* pronaci dobre nacine za rekreaciju, narocito sto zima dolazi. Bilo sta? Nesto gay? Whatever, ali moram da se rekreiram!!! Cak i bazen. Ali radije bih neki organizovanit sport. Ne bas aerobik, ali tako nesto. I stoni tenis nije dovoljan. Organizacjia bicikla za sledecu sezonu. Neki ozbiljiji sport...
* napraviti slike svog stomaka i postovati ih. Zelim before i now.
* merenje na svakih mesec dana. Obavezno, da se zna gde sam.
Izmerio sam se. Tezina - 103 kg.
Labels: ishrana
posted by japaja at 1:09 AM
1 Comments:
Ех, занимљиво... не мислим само на овај пост, него и на све претходне. Нисам уопште пратио овај блог, па налетех вечерас на њега и, рекох, ајде да се јавим...
Па то за вежбе се слажем да је јако тешко, уствари тешко је натерати се да се крене... бар је тако са мном. Ја полазим некако од претпоставке да сви ми пуно радимо, да нам свима остаје мало времена за друге ствари, а да опет неко успе да се организује а неко не. Ја рецимо имам ужасне тешкоће да уклопим ствари... Сада, након преко 2 и по године (!) паузе пишем семинарски и знаш шта је лудо, након доста крадуцкања и штрпкања по пола сата тамо, сат овде, најбоље сам кренуо једне суботе ујутру, кад сам само отворио терасу, сео за лаптоп, упалио цигарету и смутио кафу (као у старим добрим данима МФ) и само кренуо да куцам... Ствари се увек некако сведу на своју саму физичку реализацију - куцање је само куцање: унос што веће количине карактера у фајл - у твом или у мом послу... и у већини послова.
Исто за теретану/фитнес. Знаш колико мене боле моје три дискус херније и права је мука натерати се да после посла, а ја нажалост радим од 9 до 5, отићи право у мучионицу... Али, после 2-3 пута крене адреналин, мотив, види се резултат и одмах је све некако боље. Хоћу да кажем да те разумем, још притом ти имаш то проклето флексибилно радно време, а знаш како кажу, чини ми се у Ратовима Звезда - with great power comes great responsibility.
У сваком случају, много је лакше те фитнес акције спроводити заједно са пријатељима. Ја сам, рецимо, стварно имао најбољу намеру да вам се прикључим на пингу, али видео си да не иде... Једноставно, Бог ме направио за само једну лопту, а осталима не умем да баратам добро.
Супер ти је овај side-blog. Ајде да те некако навучем на баскетсим, да се пржимо и трејдујемо играче?
Post a Comment
<< Home