rip manjez

Manjez je bilo moje najomiljenije mesto u gradu. Tamo sam otisao na prvi date sa zenom, izlazio 1000 puta, imao puno lepih secanja sa V., cak vodio njegovu tadasnju devojku na pice da razmenimo stvari, isao sa majkom, vodio sve posetioce.... Prakticno uvek kad je negde trebalo da se ide, manjez je bio moj predlog.

Basta leti je bila mizerna i na ulici. Ali je ulica mirna, park je odmah tu, a ima i drveca. Bila je super basta. Zimi se moglo sedeti unutra, u prostranoj i lepo sredjenoj unutrasnjosti. Drveno ogledalski zidovi su bili strava smekerski, a mogucnost promatranja je bila endless. Mogao si svakoga da snimis, a da setis zbijen u ugao. Naravno gotivio sam i ekipu koja se skupljala, mahom su bili normalni ljudi. Mada, jednom sam predlozio starim prijateljicama da odemo tamo na pice, a one su mi rekle da njihov otac, stari beogradski kafandzija, tvrdi da se u Manjezu okuplja gay ekipa. Nisam skapirao zasto je to njima relevantno, ali smo na kraju otisli u petao. Koji je isto bio pristojan, dok se nije pretvorio u mega gotivan i fensi lokal. Gde izlazi sljam. Mozda je to i problem sa svim tim novim fensi mestima - uvek prikupe sljam.
Pri tome je Manjez nepogresivo bio kafana. Sve sa kelnerima, koji su bili retki koje sam kapirao. Debeli celavi. Mali crni. Bili su i nadrkani i opusteni i dobro su radili posao. I nekako su bili kul tipovi. Nisu me nervirali. Zaista strava mesto.

Kada sam pre nekih godinu dana cuo da se zatvara dosta sam se izbedacio. Ustvari mega. Po toj prici se tamo otvarala kockarnica, ili kasino ili tako nesto. To mi je bas bilo bljak. Ali nekako sam prezalio, i zamenio Manjez sa Wanderbarom. Druga prica, ali opet korektno (samo se nadam da ce uskoro da ukinu eksperiment sa live bandom.- osecaj je da ti neukusni obradjivaci rok hitova lupaju u spavacoj sobi. ako sedis gore, blago odskaces). No, prezalio sam ga. Onda sam od jedne drugarice cuo da se manjez opet otvorio. Cak je bila dovoljno bold da kaze da joj je super.

Danas sam odvukao tamo par prijatelja. I jebote. Stakla i drveni zidovi su tamo. Cevapi su bili pristojni. Ali jebote kakav horor. Lik pored nas je imao teksas jaknu sa "aplikacijama" na ledjima. Nosio je cizme koje su dominirale konverzaciju jedno vreme. Zena 3 stola levo je nosila divnu tigrastu (ili whatever the fuck) majcu.... Izvinjavam se i sebi i svima sto sam se zakacio za odecu i obucu gostiju. Ali atmosfera je bila govnava. Stavljen je neki parket, cenim da je lazni, presvetao. Imali smo onu docekusu devojku, koja nam je odabrala sto. Kelneri su bili klinci sa bubljicama, koji su mi sipali pivo i bili ogavni. Racun je bio jako preskup. Ponavljam, ljudi su bili mahom odvratni. Svirala je ne znam sansona ili neka jadna opera ili tako neki tresh sve vreme. Cuo sam da se isto desava i u WCu. Ne znam. Bas je gadno.

I nekako bi mi bilo lakse da je tamo kockarnica, da nikada vise ne idem. I da se ne podsecam. Ovo mesto se zove isto, i i dalje ima slicnosti velike sa starim Manjezom. Ali to pokazuje kako su stvari u zivotu ... kako vise o koncu. Jebiga, promenis stvar ovde, stvar onde, i nova prica.

Inace ovo postavlja zanimljivo pitanje, o kome smo danas pricali, o kafanama u beogradu. One nestaju, prilicno jasno.
Ali vise nemam strpljenja da pisem o tome. Samo mi je zao.