ponekad
ponekad sam depresivan, ili barem to tako zovem. i onda sedim na gajbi i gledam tv. i mrzi me. i smoren sam. cak i ne uzivam. ili ako sam uzivao, to prestane da bude uzivanje, posto niko ne moze da uziva buljajuci u tv 10 sati 2 dana za redom. ili moze, ali ja ne mogu.
uvek mi se desava kada imam vremena :). ali kada nemam vremena nikad ne mogu da nadjem vremena da se iskuliram. ili zivim skroz on ili skroz off. ili radim, jurim, akcijam ko manijak, ili sam pasivan kao depresivac... ha ha ha
receno mi je da imam ciklicnu licnost u najmanju ruku a manichno depresivnu u grdjem. ja se trudim da izivim to. da budem takav. ne umem da objasnim sta je sto me sprecava kada nemam puno obaveza da uradim neke stvari korisne. naravno ja uradim gomilu stvari korisnih, ali tipa ako mi je dan kada radim korisne stvari. ako mi je dan da cmarim ispred tva ili ne znam, lezim u krevetu... i gledam tv:) kada radim, ja sam u polu panici. tako mi najbolje ide. tada sam produktivan najvise. ako je opusteno ja gledam tv. da tv je ovde jedna metafora za gubljenje vremena. ali cak ni negledam tv, nego okrecem kanale koji mi drze paznju 5 minuta maximum. najcesce samo okrenem sledeci kanal. jedna od ovakvih zabava mi je i internet. ali ne citam o simpanzama u njihovim potomcima, nego o moronskim glupostima. nesto lako... ne znam sta jos radim kada tracim vreme. tesko mi je da sednem i radim nesto konstruktivno a kulirajuce - citam knjigu!!! wow. to je nekako naporno. napisem nesto - ma jok. u takvim raspolozenjima koje nazivam depresija for the lack of better word, posto nista nije tragicno ili bilo sta tacno znam sta se desava, mogu da prekinem cim nesto vaznije pocne, ali dok ne pocne ja jednostavno tako se luzerisem. uf o cemu pricam. ah da, kao sto se da videti, dodao sam i novu dimenziju ovoj zabavi - hrana. uvek moram nesto da jedem. sir, cokolada, hleb, majonez, pecenje, krompir, caj, kokakola, kafa, kafa, voda, pistaci, nutela, cokolada, cokolada, cokolada cokodkf josd flkas...
bas gadno.
to je sve za prvo javljanje
uvek mi se desava kada imam vremena :). ali kada nemam vremena nikad ne mogu da nadjem vremena da se iskuliram. ili zivim skroz on ili skroz off. ili radim, jurim, akcijam ko manijak, ili sam pasivan kao depresivac... ha ha ha
receno mi je da imam ciklicnu licnost u najmanju ruku a manichno depresivnu u grdjem. ja se trudim da izivim to. da budem takav. ne umem da objasnim sta je sto me sprecava kada nemam puno obaveza da uradim neke stvari korisne. naravno ja uradim gomilu stvari korisnih, ali tipa ako mi je dan kada radim korisne stvari. ako mi je dan da cmarim ispred tva ili ne znam, lezim u krevetu... i gledam tv:) kada radim, ja sam u polu panici. tako mi najbolje ide. tada sam produktivan najvise. ako je opusteno ja gledam tv. da tv je ovde jedna metafora za gubljenje vremena. ali cak ni negledam tv, nego okrecem kanale koji mi drze paznju 5 minuta maximum. najcesce samo okrenem sledeci kanal. jedna od ovakvih zabava mi je i internet. ali ne citam o simpanzama u njihovim potomcima, nego o moronskim glupostima. nesto lako... ne znam sta jos radim kada tracim vreme. tesko mi je da sednem i radim nesto konstruktivno a kulirajuce - citam knjigu!!! wow. to je nekako naporno. napisem nesto - ma jok. u takvim raspolozenjima koje nazivam depresija for the lack of better word, posto nista nije tragicno ili bilo sta tacno znam sta se desava, mogu da prekinem cim nesto vaznije pocne, ali dok ne pocne ja jednostavno tako se luzerisem. uf o cemu pricam. ah da, kao sto se da videti, dodao sam i novu dimenziju ovoj zabavi - hrana. uvek moram nesto da jedem. sir, cokolada, hleb, majonez, pecenje, krompir, caj, kokakola, kafa, kafa, voda, pistaci, nutela, cokolada, cokolada, cokolada cokodkf josd flkas...
bas gadno.
to je sve za prvo javljanje
posted by japaja at 4:13 PM
1 Comments:
nije lako, to je sve sto mogu da kazem, znam da nije preterano mudro, ali koliko knjiga pocinje recenicom "...zivot nije lak"? I dobro se prodaju, sto je najbolje. Ipak, uvek se u tim trenucima, koje pretpostavljam da prolazi oko 98% populacije, setim reci svog profesora Koruge (znas onaj sa bradom, procelav, upoznao si ga) koji je svoj udzbenik iz Bioautomatike poceo recima "Od svih stvari na svetu, najvazniji je dusevni mir". Another nice way to put it. Ali, sad, filozofija na stranu, mislim da znam tacno na sta mislis. Nekako mi je to uvek licilo na onu decju igru kada treba da se razni drveni oblici - kruzni, trougaoni, kvadratni - uguraju u drveni kalup u svoje rupe, koje bi trebalo da pretstavljaju neki zivotni tok, a sami oblici su valjda tvoje/moje akcije. I onda ih uguravamo na silu, guramo kruzni oblik u kvadratnu rupu, znamo da ne ide, ali nastavljamo da guramo i - gle cuda! - krug ulazi, ali se ivice krzaju, drvo se savija i trosi, trenje, deformacija... Boli. Nazalost nekako ne ide, ali ipak ulaze, a pritom znamo da ne treba tako, znamo mi svi odlicno da trougaoni oblik ide u trougaonu rupu, ali... Ne uvek naravno, ali jako cesto. Ne znam, mozda je odgovor u cinjenici da su to sve ipak samo oblici i da je sve to samo drvo i da ce vremenom sve doci na svoje... U stvari, siguran sam da je tako.
Post a Comment
<< Home